Zvezda

Pod sjajem zvezda, jedan mladic mastao je o svetu u kojem zeli da zivi. Svake noci bi pogledao u zvezdu koju je smatrao svojom I razmiisljao sta je tog dana uradio kako bi njegov mali svet ugledao nekog sa druge strane ko isto tako trazi nesto vise. Kako su dani prolazili I nista se nije menjalo, on je postao sve uporniji. Trazio je u beskraju tame, trudio se da nadje malo ljubavi. Opet se nista nije menjalo. Odlucio je da sve napise na papir… Kako su stranice popunjavale, njegovo malo srce je zaigralo sa svakim slovom koje bi napisao. Proslo je vec godinu dana, zvezda je I dalje bila tu, I on je sa ponosom u srcu odlucio da objavi to malo teksta sto je stalo na 100 stranica bele hartije. Dani su opet prolazili I mladic nije gubio nadu, verovao je da moze da uspe, da moze neko cuti njegove reci.

Dani su opet prolazili, samoca, vreme I tezak zivot su na mladicu uzeli danak, vise nije bio mlad. Sa suzom, koja je tekla niz njegovo izborano lice, pogledao je u svoju zvezdu I po prvi put, pozelio zelju.

Sledeceg dana, njegove zvezde vise nije bilo. Kada je usao u svoju kucu, zazvonio mu je telefon, bio je to njegov prijatelj iz detinjstva. Kada je cuo njegov oglas, lice starca se ponovo osmehnulo nakon mnogo godina, njegova knjiga je objavljena. Sledeceg dana neko mu je pokucao na vrata, bila je to njegova prva ljubav, u ruci je drzala njegovu knjigu, bez reci je usla I dvoje starih ljudi se samo zagrlilo posle mnogo godina. Svaka rec, koja se nalazila bila je upucena devojci koju je mladic nekad mnogo, voleo. Njegovo zauvek iz mladosti, se odrzalo svih ovih godina, I ljubav koja je bila nevina sada je postalo nesto vise.  Tri godine, starac je ziveo u nekom novom svetu, svetu onakvom kakvom ga je starac oduvek zamisljao. 

Jedne veceri  je starac pozeleo da sa svojom ljubavlji izadje na terasu. Pogled starca je ostao prikovan na nebu, kada je posle nekoliko trenutaka cuo”Eno je”! Bile su to poslednje reci  jednog starog para.