Zarobljen mislima, “dovrsavam” jos jedan dan.
jos jedan dan, je prosao kao san.
Kao trenutak otisao, kao san nestao.
Kao detinjstvo prestao.
Kad je postao rutina, ne znam, kao krug
svaki put od sna do sna, je “dug”.
Moras izaci, nekako pobeci od rutine
Nekako pobeci od ove strasne istine
Ustanes, radis spavas
i boljem se nadas
Zivot prolazi, dan za danom, nema carobnog stapica
da dane vrati, secanja vraca samo tura pica
Uhvati dan, zarobi ga secanjem na savrsen dan
Jer ce proci kao san!
*Smejemo se hrcku koji ceo dan trci u koturu, al ne vidimo
sebe! Mislimo da imamo slobodu izbora, al nas ubija rutina. Ne pamtimo dan,
svaki dan isti je. Svaki dan je poklon od 86400 sekundi, a mi ih trosimo
besmisleno. Hranimo se brzo, zivimo
brzo, a “nemamo vremena”- koja ironija.
Promenimo svoj dan – promenimo sebe jer cemo za 10-20 godina pitati sebe sta
smo uradili. Mislim da ono “Najvaznije je zdravlje” trebamo promeniti
najvaznije je istinski ziveti, jer dzabe ako si zdrav mrtav
si iznutra bezlicnog lica i tuznih secanja. Promeni dan – promeni secanja!
