Neke neizgovorene reči oko mene lete,
ponekad,
one tako nalete,
čisto da mi
zamagle razum
da mi
razoružaju um.
Sa
gvozdenim vratima se borim
ne padam
ostajem da stojim,
uprkos
svemu,
uprkos
ablemu,
što me ceo
život prati,
ja pokušavam
ga k'o mrlju isprati.
Vraćam se u
dane prošle,
vraćam
karte što do mene su došle,
vraćam ih,
pa ponovo delim
sebe, na
dve polovine,
jednu za
mene jednu za nevine
što ne
znaju šta život znači,
što ne
znaju šta će kad se smrači..
Ostatak ostavljam
sebi,
da bih
rekao sve te reč tebi!
