Kasno je!

Od tebe nisam mogao ništa više tražiti,

metak u grudi ti nisam mogao staviti,
al za mene ti bi ga primila,
dok sam izgovorio, puška se već dimila.
Na pod pala si
iako sve dala si,
palo je sve što je moje,
obojala si zid u crvene boje.
I sad shvatam koliko si mi značila,
srce na sto si mi bacila.
A ja to video nisam,
i zato sada ubica jesam.

Nova želja se rodi,
da sve ti se ugodi,
al sada kasno je,
sve jasno je.
Ti si me volela,
to nisi odolela,
a ja sam slepac bio,
kutiju sebičnosti popio.
Metak je sve objasnio,
vrhovni sude ja sam zakasnio.

Čekam te!

Slušaj moj glas,
moj glas može biti za tebe spas
on ti kaže samo kreni!
i nikad se više neokreni.

Kreni putem mojim,
jer za tebe se bojim,
da ćeš ostati ista,
ista nevina i čista.

Ali pogledaj u sebe samu,
videćeš samo tamu,
kreni ka izvoru svetla,
čeka te budućnost svetla.

Tamo te čekam ja,
moraš biti agresivnija.
Moraš gristi,
mi ostaćemo čisti.
Pred bogom ostaćemo sami,
ti i ja u večnoj tami!

Neizgoverene reči

Neke neizgovorene reči oko mene lete,

ponekad, one tako nalete,

čisto da mi zamagle razum

da mi razoružaju um.

Sa gvozdenim vratima se borim

ne padam ostajem da stojim,

uprkos svemu,

uprkos ablemu,

što me ceo život prati,

ja pokušavam ga k'o mrlju isprati.

Vraćam se u dane prošle,

vraćam karte što do mene su došle,

vraćam ih, pa ponovo delim

sebe, na dve polovine,

jednu za mene jednu za nevine

što ne znaju šta život znači,

što ne znaju šta će kad se smrači..

Ostatak ostavljam sebi,

da bih rekao sve te reč tebi!