Parada

Rodio se bezličnog lica,

Hranila ga je ulica,

Rodio se sa zeljom da vlada,

Nije bilo bitno ko će da strada.

Znao je da kaže sta su voleli da čuju,

Znao je da glumi kuju.

Imao je jasan cilj, jasnu destinaciju,

Da ustali sistem, kroz dobru korupciju.

Da svako ima svoju cenu, dobro je znao,

Pa je sve dobro pokupovao.

Uz dobru zalepljen plakat i par lepih reči,

U rozo je sve uspeo da okreči

Postao je vođa pravi, većinom je pobedio

“Nikog” nije štedeo

Korupciju je popeo na nove grane,

Jer nista ne sme da nastane, sve mora da stane i prestane.

Stižu “veliki” investitori iz Evrope i sveta,

Guza mora dobro da se rascveta.

Novi zakon rada, ošišane ovce u okove staviti

I dobro guzove razvaliti.

Obucimo se u roze, i prošetajmo gradom,

Ima nas malo pa se dobro slazemo sa stadom…

Lično nemam ništa protiv pripadnika gay populacija, naziv i tekst je čista simbolika...

Kad nisi tu

 

Kad ne vidim oci tvoje, nedostajes.

Kad ne osetim miris tvoj, nedostajes.

Kad ne cujem glas tvoj, nedostajes.

Kad ne osetim usne tvoje, nedostajes.

Kad zamislim, nedostajes.

Kad pozelim srecu, nedostajes.

Kad otvorim oci, nedostajes.

Kad disem, nedostajes.

Kad nisi tu, ja ne postojim,  nedostajes!

Put do njenog srca

Sklapam oci, u san tonem

Opet tražim mog andjela, samo jos jednom da ga dotaknem.

Ne znam ni sam,

Zašto želim srce da mu dam..

Čujem  korake, gubim se u tišini, da l’ je to andjeo moj

Da l’ je to sreća moja, moj spokoj

Izgubljen između sna i jave

Tražim znakove

koji me vode do srca njenog,

do mog andjela belog.

Ponos ili srce?

Pokušavam da udahnem ali ponos mi ne da.

Bravo, čestitam jos jedna Pirova pobeda.

Pokušavam da vrisnem, al ponos je jači

on sve ruši, on sve uvlači.

Gde ponos zavlada tu srcu mesta nema,

i onda još jedna dilema.

Uspon ili sunovrat,

ljubav ili šah-mat.

To ce ostati još neko vreme,

to je deo naše moralene dileme.

Ja biram srce ja biram odraz,

Jer to jedini način da izbegnem poraz!

Rutina

Zarobljen mislima, “dovrsavam” jos jedan dan.

jos jedan dan, je prosao kao san.

Kao trenutak otisao, kao san nestao.

Kao detinjstvo prestao.

Kad je postao rutina, ne znam, kao krug

svaki put od sna do sna,  je “dug”.

Moras izaci, nekako pobeci od rutine

Nekako pobeci od ove strasne istine

Ustanes, radis spavas

i boljem se nadas

Zivot prolazi, dan za danom, nema carobnog stapica

da dane vrati, secanja vraca samo tura pica

Uhvati dan, zarobi ga secanjem na savrsen dan

Jer ce proci kao san!

*Smejemo se hrcku koji ceo dan trci u koturu, al ne vidimo sebe! Mislimo da imamo slobodu izbora, al nas ubija rutina. Ne pamtimo dan, svaki dan isti je. Svaki dan je poklon od 86400 sekundi, a mi ih trosimo besmisleno.  Hranimo se brzo, zivimo brzo,  a “nemamo vremena”- koja ironija. Promenimo svoj dan – promenimo sebe jer cemo za 10-20 godina pitati sebe sta smo uradili. Mislim da ono “Najvaznije je zdravlje” trebamo promeniti najvaznije je istinski ziveti, jer dzabe ako si zdrav   mrtav si iznutra bezlicnog lica i tuznih secanja. Promeni dan – promeni secanja!

Pogresan koncept

Cesto hodam hodnicima maste, cesto se i izgubim,

ko me gleda sa strane, misli da ludim

cesto i jeste tako,

danas biti “normalan” nije lako.

Biti “normalan”, jer cesto ne znam sta to znaci, cemu vodi,

cesto cudna zelja u meni se rodi

da sve jednim pokretom izbrisem,

ili da nastavim da pisem,

zivot, stranicu po stranicu

jer zivot uz ulovku nije dao gumicu!