Svi smo u potrazi
za srećom,
kao u tunelu za
svećom.
Lutamo nepoznatim
dolinama tame
a zaboravljamo na
nas same
Zaboravljamo da
ta sreća je u nama
i kad obuzme te
tama
ti seti se da
razlika je mala,
jedan osmeh, daj
ne budi budala.
Pokaži osmeh i
osvetli tunel što ga životom zovemo,
Neka to bude
način na koji dišemo.
Hajde probaj, budi
ti ta sveća,
neka ljudi vide
drvo ispred drveća.
